Grčki referendum: Recimo NE štednji, raskinimo sa kapitalizmom

Grčka kriza se približava svom završnom činu. Ovo je prekretnica za radničku klasu Grčke i cele Evrope. Prošlog januara, Grčka je izglasala vladu koja je obećala da će stati na kraj merama štednje koje su upropastile zemlju. Izbor Sirize je dao nadu mnogim ljudima širom Evrope. Ali baš zbog toga su politički lideri u Briselu i Berlinu odlučili da zgrome novu vladu, da je ponize, da je sabotiraju i da, konačno, izazovu njeno svrgavanje.

Trenutna kriza ima jasan karakter namerne provokacije. Nedelju dana ranije, razlike između dve strane su prikazivane kao minimalne. Aleksis Cipras je napravio mnoge ustupke kako bi zadovoljio takozvane Institucije. Pričalo se o dogovoru. Ali onda, odjednom, MMF je lupio rukom o sto. Nametnuti su novi uslovi – uslovi za koje je bilo nemoguće da ih Grci prihvate. Ovo je bila otvorena provokacija, čiji je cilj bio stavljanje grčke vlade u nemoguć položaj, izazivanje kolapsa pregovora i pada vlade.

Nemoguće je izbeći zaključak: Evropski bankari i kapitalisti su odlučili da izvedu PROMENU REŽIMA U ATINI, služeći se tržištima obveznica i bankama umesto raketama i bombama. Ali krajnji rezultat bi bio isti. Ako se u nedelju izglasa DA, ovi lešinari se nadaju da će se ratosiljati Sirizine vlade, da će Cipras podneti ostavku i da će se uspostaviti nekakva vlada „nacionalnog jedinstva“, koja će pasti na kolena, prosjački ispružiti činiju i, kao Oliver Tvist reći „Molim vas, gospodine, hteo bih još malo“.

Imajući u vidu ovu poziciju, referendum je bio zaista jedina opcija koja je Ciprasu bila preostala. Trojka (zovimo ih pravim imenom) je Grčkoj postavila ultimatum koji ništa drugo nije, nego napuštanje mandata koji je dat Sirizi 25. januara. Ali to je bila demokratska odluka grčkog naroda. Jedini odgovor na to je da grčki narod donese demokratsku presudu putem referenduma.

Ekonomski terorizam

Trojka je prvo pokušala da spreči održavanje referenduma, a kada je to propalo, pristupila je ekonomskoj sabotaži, izazivajući zatvaranje banaka, preteći ljudima smrću od gladi i pokušavajući na sve načine da stvore atmosferu straha i panike, za koju se nadaju da će dovesti do glasanja za DA.

Opako i provokativno ponašanje Trojke, koje otvoreno zadire u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje govoreći narodu Grčke kako da glasa i besramno ga ucenjujući zatvaranjem slavine bankama, otkriva stvarnu, reakcionarnu prirodu Evropske unije, koju sada svako može videti. Iza fasade „evropske demokratije“ i „solidarnosti“ leži diktatura banaka i krupnog biznisa. Sve drugo je prevara i laž.

Naravno da je pitanje referenduma pitanje demokratije. Ali ono isto tako ide i dotle da pokazuje granice buržoaske demokratije. Pod kapitalizmom narod može da glasa kako želi, dokle god bankari odlučuju šta će se desiti. Narod Grčke je glasao za Sirizu i ta demokratski izabrana vlada je pokušala da se odupre ucenama neizabranih „Institucija“ koje vladaju Evropskom unijom. Sada su ovi neizabrani ljudi zacrtali sebi da će sprečiti narod da izrazi svoju volju na referendumu. Oni žele da upotrebe svoju ekonomsku moć za zbacivanje Sirizine vlade.

Svojim postupcima Trojka je objavila rat grčkom narodu. Voleli bi da preplaše Grke, tako da se ovi predaju bez ispaljenog metka. To bi bilo značenje glasa za DA u nedelju. Oni računaju da će pobeda opcije DA primorati Ciprasa da da ostavku, ili pak da izvede program rezova koji će ga potpuno diskreditovati. Tajno su spletkarili sa liderima grčke opozicije oko stvaranja „vlade nacionalnog jedinstva“ (koja bi trebalo da usput pocepa Sirizu). To de facto nije ništa manje od puča.

Ukoliko uspeju, osiliće se i zahtevaće još strožije mere protiv Grčke. Haraće i pljačkati putem prisilnih privatizacija. Oteće grčku zemlju, njena ostrva i njena bogatstva. Cediće je dok ne presuši i kada više ne bude bilo ničega da se izvuče, bez da trepnu će je baciti na smetlište.

Grčko društvo je sada oštro podeljeno na dva tabora. Na jednoj strani stoje grčka oligarhija, bankari, kapitalisti i brodovlasnički tajkuni, zajedno sa svojim političkim predstavnicima i Grčkom pravoslavnom crkvom. Iza njih stoje evropski kapitalisti i bankari.

Na drugoj strani su grčki radnici, penzioneri, nezaposleni i omladina, zajedno sa sindikalistima i levicom. Niko ne može biti neutralan u ovoj borbi. IMT i njena grčka sekcija, Komunistička tendencija Sirize, čvrsto stoje na strani opcije NE, koja predstavlja sve životne snage grčkog društva.

Komunistička partija Grčke (KKE) je referendumu pristupila potpuno pogrešno, na način koji nema ništa zajedničko sa lenjinizmom. Iako je iznela više validnih i opravdanih kritika na račun vlade, koja referendum smatra samo načinom da postigne bolji dogovor za pregovaračkim stolom, ona je potom pozvala ljude da ponište svoje listiće. Ovo je veoma ozbiljna greška. U vreme kada je grčko društvo ekstremno polarizovano po klasnim linijama, rukovodioci KKE su izabrali uzdržanost. Savršeno je moguće glasati za NE ultimatumu Trojke (što je pitanje koje je stavljeno na referendum), a i dalje voditi kampanju protiv štednje, protiv ustupaka od strane vlade i za jasnu socijalističku alternativu kapitalizmu.

Medijska kampanja osmišljena radi stvaranja panike

Na zahtev svojih gazda u Briselu i Berlinu, grčka vladajuća klasa vodi prljavu kampanju koja za cilj ima izazivanje panike u redovima srednje klase, kako bi bili gurnuti ka glasanju za DA iz straha. Medijska kampanja je zasnovana na lažima, ekonomskoj uceni, pretnjama radnicima od strane poslodavaca i sabotaži privrede. Ovo je tip ekonomskog terorizma i, kao kod svakog terorizma, njegova je namera da zaplaši narod i da ga prisili da radi stvar koju svojom voljom ne bi radio.

Trojka nastoji da odredi rezultat referenduma. Ona rezonuje ovako: ako ljudi misle da je referendum o merama štednje (što on jeste), oni će glasati za NE, te stoga moramo da ih ubedimo da misle kako se radi o izboru između rasta, radnih mesta i demokratije na jednoj i ekonomskog haosa, radikalizma i Deset Pošasti protiv Egipta na drugoj strani.

Cipras se s pravom žali na skandaloznu jednostranu medijsku kampanju. Takozvana slobodna štampa u Grčkoj, kao i svugde drugde, nalazi se pod kontrolom bankara i kapitalista i verno izvršava njihova naređenja. Ona kampanjski podiže histeriju koja za cilj ima sejanje straha i panike, kojima bi trebalo narod uterati u tabor opcije DA. Ovo je druga ruka ekonomskog terorizma kojim Merkelova i njeni grčki puleni pokušavaju da ostvare pobedu opcije DA i potom zbace demokratski izabranu vladu.

Kako može narod Grčke prihvatiti skandalozne zahteve neizabrane bande bankara i kapitalista i njihovih agenata? Ultimatum je nastavak krvoločne politike štednje iz poslednje četiri godine Memoranduma. Ovi su uništili grčku privredu i doveli grčki narod do prosjačkog štapa. Štaviše, njihovi planovi su propali i deficit je veći nego ikada. Ove politike je trebalo da smanje dug do podnošljivih nivoa i da izazovu ekonomski oporavak. Umesto toga, izazvale su još veću recesiju, a dug iznosi oko 180% BDP-a i još uvek raste. Sada žele Grčkoj da nanesu još više bola.

Celo iskustvo poslednjih pet godina pokazuje veoma jasno šta žele te takozvane Institucije. One neće činiti ustupke koji bi dopustili Sirizi da sprovede antištedni program u korist radnog naroda. Prethodna ponuda je bila uvreda s namerom da se grčki narod i njegova demokratski izabrana vlada ponize. To je jasan pokušaj destabilizacije i zbacivanja vlade.

Dogovor?

Aleksis Cipras kaže da će glas za opciju NE biti adut u novoj rundi pregovora sa Trojkom. Ali to je naivna nada. Merkelova je više nego jasno istakla da ne nudi nikakve dalje pregovore. Šojble je rekao veoma jasno da ne želi da se dogovara sa Ciprasom i da ne veruje Sirizi. Drugim rečima, oni žele da u Atini postave novu vladu, koja će raditi šta god oni budu želeli.

Postoji fundamentalna protivrečnost između anti-štednog mandata od 25. januara i interesa evropskih bankara i kapitalista. Oni neće dopustiti da Siriza vlada a osnovu svog programa i pokušavaju da ovu vladu sklone svim sredstvima po svaku cenu.

Sledeća ponuda (ako je bude) sigurno neće biti ništa bolja od poslednje. Stoga, potpuno je utopijski zamisliti da će pobeda opcije NE omogućiti Ciprasu da dobije bolji rezultat na pregovorima. To bi bilo kao ubeđivanje tigra da jede salatu. Ako NE pobedi, oni će odseći svako snabdevanje novcem (što ECB već radi) i izguraće Grčku iz evrozone. To će imati veoma ozbiljne posledice po evrozonu i svetsku ekonomiju. Ali čini se da su Merkelova i ostali rešeni da nastave sa pritiscima.

Lider Sirize kaže da bi, ukoliko opcija NE ubedljivo pobedi, već sledeći dan bio u Briselu i potpisivao sporazum. Ali „Institucije“ neće i ne mogu da ponude bilo šta što bi omogućilo Sirizi da sprovede svoj program. Činjenje ustupaka prema njima je beskorisno. Za svaki korak nazad koji Cipras napravi, oni će tražiti još deset. Nemoguće je pomiriti nepomirljive protivrečnosti, kao što je nemoguće nacrtati četvrtasti krug.

Janis Varufakis, grčki ministar finansija, tvrdi da nema pravnog mehanizma za izbacivanje neke zemlje iz evrozone. On jeste u pravu, ali to nije uopšte bitno. Lideri evrozone su samo fino obučeni razbojnici, a ne zna se za slučaj da je pozivanje na legalnost sprečilo razbojnika da čoveka zakolje i da mu otme novčanik. Ovi isti ljudi su izbacili Varufakisa sa sastanka Evrogrupe!

Ako vođe Sirize ne budu spremni na potpunu predaju, čime bi počinili političko samoubistvo, najverovatniji ishod opcije NE jeste, stoga, isključenje Grčke iz evra.

Povratak na drahmu?

Glavni argument grčkih medija, u kojemu se čuje odjek njihovih gospodara u Berlinu i Briselu, jeste da je referendum zaista glasanje ZA ili PROTIV članstva u evrozoni i Evropskoj uniji. Oni slikaju apokaliptični prizor posledica grčkog izlaska (ili „gregzita“, da se poslužimo aktuelnim neologizmom). Ali ovo previđa jedan maleni detalj, a to je činjenica da su oni koji danas prete katastrofom sami odgovorni za aktuelnu katastrofu u koju je Grčka gurnuta.

Događaji iz prethodnih meseci dokazuju da je EU kapitalistički klub – vlada od strane bogatih i za bogate. Politika njenih lidera je politika trajne štednje. Ako Grčka ostane u evrozoni, njena budućnost će biti nastavak onoga što smo imali u proteklih pet godina, ali sa stalnim pogoršavanjem. Činjenica je da Grčka ne može nikad vratiti ove monstruozne dugove. Oni će visiti o njenom vratu decenijama, poput mlinskog kamena.

Jedina nada za Sirizu je da izvuče nužne zaključke iz događaja. Uzaludno je nadati se da je Merkelovu i Junkera moguće ubediti da budu fini prema Grčkoj. Narod Grčke je u ratu sa bankarima i kapitalistima Evrope i u takvom ratu ne može biti primirja. Na kraju jedna klasa mora pobediti, a druga izgubiti. A poraženom nek je bog na pomoći!

Upravo je Trojka svojim upornim nametanjem surove politike štednje odgurnula grčku privredu u ambis masovne nezaposlenosti, siromaštva, rezanja plata i penzija, samoubistava i očaja. Ovo je jedini put u istoriji gde je takva depresija namerno pojačavana od strane vlada i finansijskih institucija.

Neki su tvrdili da bi izbacivanje Grčke iz evrozone vremenom rešilo njene ekonomske probleme. Ovo je naivno do krajnosti, a da ne govorimo o tome koliko je neodgovorno. Ostaje pitanje: o kakvoj se ekonomiji radi, ko je vodi i u čijem interesu?

Pretpostavimo da se nova valuta zove drahma. Šta bi se s njom desilo? Pala bi kao kamen jer niko ne bi hteo da je drži. To bi izazvalo skok u cenama, pa čak i hiperinflaciju, kao u Nemačkoj 1923. Ušteđevine bi bile zbrisane. Došlo bi do duboke depresije i do još veće nezaposlenosti.

Štaviše, ako Grčku izguraju iz evrozone, ona će se zateći i van Evropske unije. Evropska buržoazija neće želeti da joj tržišta budu preplavljena grčkim dobrima koja je pojeftinio neizbežni pad drahme (ili neke druge valute koja bude izabrana). Biće neophodno preduzeti vrlo drastične mere kako bi se izbegla ekonomska katastrofa. Polovične mere će biti beskorisne. Ne leči se rak aspirinom.

Trenutno većina nema kontrolu. Bankari i kapitalisti – kako grčki, tako i strani – su ti koji sve kontrolišu. Njih ne zanimaju problemi grčkog naroda, samo profit koji mogu da iscede iz radnika, penzionera i siromašnih.

Ako narod Grčke želi da vrati kontrolu nad svojim sudbinama, on mora narediti vladi da konfiskuje bogatstvo oligarha i eksproprira banke i krupna preduzeća. Tada se može početi sa kontrolom privrede i sa njenim vođenjem u interesu većine, a ne profita male manjine bogatih lopova i parazita.

Koren ekonomske krize, masovne nezaposlenosti, ratova i siromaštva jeste činjenica da je kapitalistički sistem dosegao svoje granice i više nije sposoban da razvija proizvodne snage, kao što je mogao u prošlosti. Potrebna je fundamentalna promena. Jedino rešenje je socijalizam.

Šta je alternativa?

Internacionalna marksistička tendencija svesrdno podržava borbu naroda Grčke. Pozivamo vas da u nedelju glasate za NE. Glasajte za NE rezovima i štednji! Glasajte za NE nametanjima i uceni! Glasajte za NE pokušaju da se teret plaćanja za kapitalističku krizu prebaci na radnike!

Sve životne snage grčkog društva će se boriti za NE ove nedelje. Ali to neće biti dosta. Pobeda opcije NE sama po sebi ne rešava ništa. Nema budućnosti za Grčku na kapitalističkim osnovama – bilo unutar, bilo van Evropske unije. Da bi se prekinulo sa štednjom, potreban je radikalan raskid sa kapitalizmom.

Postavlja se pitanje: šta onda? Da bi se sprečila katastrofa koja sada preti Grčkoj, Siriza se mora odlučiti na odbrambenu akciju: nacionalizaciju banaka bez nadoknade i državni monopol na spoljnju trgovinu. Neophodna je državna intervencija radi kontrole raspodele hrane, lekova i drugih osnovnih potrepština, kako bi se garantovala snabdevenost i sprečili gomilanje zaliha i špekulacije.

Trebalo bi da vlada preduzme korake u pravcu ukidanja dozvola za emitovanje medijima koji namerno šire lažne informacije i izazivaju paniku. Neki od ovih i rade bez dozvole. Ove mere moraju biti potkrepljene direktnom radničkom inicijativom: zauzimanjem banaka, fabrika i medija, pod radničkom kontrolom. Treba formirati akcione odbore za NE na svakom radnom mestu i komšiluku – kako bi se dobio referendum i počelo sa preuzimanjem industrije i društva, radi sprečavanja sabotaže i haosa.

Iznad svega, od najvećeg značaja je da se izbegne međunarodna izolacija Grčke. Ne sme se verovati vladama Rusije i Kine, koje predstavljaju interese vlastitih oligarhija. Umesto toga, neophodno je apelovati na internacionalnu solidarnost radnog naroda Španije, Italije i drugih evropskih nacija.

Ovo nije samo problem Grčke, već cele Evrope. Svugde bankari i kapitalisti napadaju životni standard i prava radnika. Potreban je Ujedinjeni front svih antikapitalističkih snaga Evrope, koji će se boriti za odbranu radnih mesta, prava i životnog standarda. Ali ni to nije dovoljno. Moramo se boriti za svrgavanje ove reakcionarne Evrope bankara i kapitalista.

Apelovanje Grčke na radnike Evrope – na svoje jedine prave saveznike – može jedino uspeti ako bude propraćeno smelim antikapitalističkim merama. Širom Evrope radnici trpe nastraje na životni standard. Baš zato Merkelova i njena banda ne mogu dopustiti Grčkoj da porazi njihov program permanentne štednje, zbog primera koji bi to postavilo radnom narodu Španije, Italije i svake druge evropske zemlje.

U Irskoj, Portugaliji, Španiji, Italiji i Francuskoj, pa čak i u Britaniji, narod upire oči u dešavanja u Grčkoj. Siriza bi mogla biti zastava oko koje se okuplja evropska levica, ali samo pod jednim uslovom: da preduzme smele korake protiv kapitalista i bankara. To bi postavilo temelj masovnom pokretu solidarnosti širom Evrope, koji bi transformisao čitavu situaciju.

Odlučujuća pobeda za NE štednji a ovom referendumu bi bila prvi korak sveevropskog otpora štednji. Ali to je samo prvi korak. Antištedni program Sirize jedino može biti sproveden kroz radikalni raskid sa kapitalizmom.

Ali ako vlada dopusti sebi da je siledžije nateraju na dogovor koji znači kapitulaciju, to će imati deprimirajući efekat na ostatak Evrope. Na to se i klade Merkelova i kompanija. Oni žele da Siriza sprovede program rezova i štednje koji bi je diskreditovao u očima masa. Onda će reći radnicima Grčke i cele Evrope: „Vidite šta se dešava kad na vlast dođe levica?“. Poslužiće se Grčkom kao upozorenjem za sve antištedne i levičarske pokrete u Španiji i drugim zemljama.

Jaz između privilegovanih i neprivilegovanih postaje sve veći širom Evrope. Događaji iz prethodnih nekoliko meseci van svake trunke sumnje dokazuju da je Evropska unija institucija osnovana od strane bogatih i za bogate. Njena politika je politika permanentne štednje. Jedina demokratska Evropa bi bila socijalistička federacija evropskih država. Krajnje je vreme da evropska levica raskine sa kapitalizmom i na svoj barjak napiše:

• Dole kapitalizam!
• Dole diktatura bankara i kapitalista!
• Za Socijalističke Sjedinjene Evropske Države!
• Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

U Londonu, 3. jula 2015. godine

Translation of The Greek Referendum: Say No to Austerity, Break with capitalism (Crvena Kritika)